Frederic Beigbeder

"U pomoć, molim za oproštaj" Frederic Beigbeder počinje ovako:

"Kada sam napunio četrdeset godina, potpuno sam poludeo. Pre toga sam se, kao i svi drugi, samo pretvarao da sam normalan. Pravo ludilo nastupi tek kad prestane društvena komedija. A to se desilo posle mog drugog razvoda. Ostalo mi je nešto novca, pa sam napustio zemlju. Voleo sam, i voleću ponovo, ali sam se nadao da ću moći da živim bez ljubavi, bez tog 'smešnog osećanja koje prate nečiste radnje', kako bi rekao Teofil Gotje. Prestao sam sa svim teškim drogama, pa ne vidim zašto bi ljubav bila izuzetak. Po prvi put od kad znam za sebe, živeo sam sam život, i nameravao sam da pametno iskoristim taj trenutak. Ličio sam, možda, na onaj razlabavljeni period sopstvenog života. Priznajem da je mukotrpno živeti bez kičme. Ne znam kako se beskičmenjaci snalaze. Odrastao sam u rasturenoj porodici, pre nego što sam rasturio svoju. Nisam imao domovine, ni korena, niti me je bilo šta vezivalo, osim jednog zaboravljenog detinjstva, čije su fotografije delovale lažno, i jednog lap topa sa wi-fi konekcijom, koji mi je davao iluziju da sam povezan sa ostatkom sveta. Amneziju sam shvatao vrhuncem slobode; to je veoma rasprostranjena bolest današnjice, ali mislim da ću se na to vratiti kasnije. Putovao sam bez prtljaga i iznajmljivao nameštene stanove. Vi mislite da je depresivno živeti s nameštajem koji niste sami izabrali? Ne slažem se. Grozno je provoditi sate i sate u prodavnicama, oklevajući u izboru različitih vrsta stolica. Ni automobili me nisu zanimali. Žalim muškarce koji porede cilindre svojih automobila; prosto je strašno koliko vremena gube u nabrajanju raznoraznih marki. Čitao sam džepne knjige u kojima sam podvlačio hemijskom-olovkom izvesne rečenice, a onda bih u korpu bacio sve zajedno (i knjigu i hemijsku-olovku). Pokušavao sam da ništa ne sačuvam osim glave; imao sam utisak da su me stvari opterećivale, kao i misli uostalom, da su čak zauzimale više mesta nego što je bilo potrebno."

I to je dovoljno da se pređete misleći da je ceo roman takav, zanimljiv, iskren i lucidan. Čita se u dahu (potrebno je dva do tri dana) i takav utisak i ostavlja - kratak i prolazan. Kao da je bio izložen dugotrajnom gledanju "Nip/Tuck", "Californication", svoj toj bogatoj punokrvnoj američkoj tv produkciji, jer je roman upravo njihov mashup. Kako na jednom mestu kaže cinično sam za sebe on je "pisac čije knjige čitaju oni koji ne čitaju".

Roman, zamišljen kao ispovest ruskom popu, površan, neubedljiv, izafektiran, pun je kontradiktornosti, nedoslednosti, stereotipnih predstava umišljenog plejboja latentnog homo naboja, bimbo mesa spremnog na transakcije, natopljenog momentima stvorenim iz fascinacije Peljevinom, Palahnjukom i Elisom.

Mnogo je zanimljivije ono što je Begbede uspeo od sebe da stvori, nego ono što je iz sebe transponovao u ovaj format. Ipak, otkrijte sami!

Utisak - strogih **

"U pomoć, molim za oproštaj"
Autor: Frederik Begbede
Izdavač: Booka
Obim: 160 str.