Od 19. oktobra se u prodaji na kioscima nalazi knjižica “Pobunite se!” autora Stefana Hesela, u izdanju zagrebačke kuće VBZ, koju je štampao beogradski Službeni Glasnik.
Izvor teksta u nastavku
Vreme - AKTUELNO: Stvarati i odupirati se
Pobunite se, naziv je knjige Stefana Hesela koja je podigla na noge Francusku i celu Evropu. Počev od “arapskog proleća”, preko demonstracija u Grčkoj, nemira u Britaniji i poslednjih osvajanja Volstrita u Americi, pobuna je nešto što se nametnulo čitavom svetu. Sadašnja profitno orijentisana svetska ekonomija, bazirana na individualnom i nacionalnom egoizmu, iritirala je čovečanstvo, armiju običnih ljudi, koji smatraju da je neophodno okrenuti se ka najvažnijem opštem dobru, tj. opstanku čovečanstva. Zar to, po sebi, nije vredno pobune, pita se nekadašnji revolucionar i član Pokreta otpora Stefan Hesel.
Devedesetčetvorogodišnji Hesel rođen je 1917. godine u Berlinu od oca Franca Hesela, Jevrejina, pisca i prevodioca, i majke Helen Grund, slikarke, strasne ljubiteljke muzike, takođe spisateljice. Roditelji su se nastanili u Parizu 1924. Zahvaljujući porodičnom okruženju kretao se u francuskim avangardnim krugovima, družio se, između ostalog, sa dadaistom Marselom Dišanom i američkim vajarem Aleksandrom Kalderom. Stefan je 1939. godine upisao École Normale Supérieure, ali njegove studije prekida rat. Marta 1941. godine u Londonu priključuje se pokretu generala De Gola pod nazivom Slobodna Francuska. Godine 1946, pošto je primljen u Ministarstvo inostranih poslova, Stefan Hesel postaje diplomata. Prvo imenovanje mu je u Ujedinjenim nacijama, gde mu iste godine Anri Ložije, zamenik generalnog sekretara UN i sekretar Komisije za ljudska prava, nudi mesto sekretara svog kabineta. U tom zvanju, priključuje se komisiji zaduženoj za izradu onoga što će postati Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.
Iako već u poznim godinama, Stefan Hesel se ne predaje, ističući da je
ravnodušnost najgori mogući stav, a istinskoj demokratiji potrebna nezavisna štampa, i zato poziva na “istinsku i mirnu pobunu protiv sredstava javnog informisanja, koja našoj omladini nude samo perspektivu masovne potrošnje, preziranja slabijih i kulture, opštu amneziju i nemilosrdno takmičenje svih protiv svih”.
“
Moć novca, protiv koje se Pokret otpora toliko borio, nikada nije bila ovako velika, bahata i samoživa, sa podanicima čak i u najvišim državnim vrhovima. Banke, ponovo privatizovane, sada se najviše brinu o svojim dividendama i o visokim platama uprave, a ponajmanje o opštem dobru. Jaz između najsiromašnijih i najbogatijih nikada nije bio veći, a trka za novcem i sumanuto nadmetanje nikada ovoliko podsticani.
Glavni pokretač Pokreta otpora bio je bes. Mi, veterani Pokreta i borbenih snaga za slobodnu Francusku, pozivamo mlade naraštaje da ožive i dalje prenose nasleđe Pokreta i njegove ideale. Poručujemo im: preuzmite štafetu, pobunite se! Politički i ekonomski zvaničnici, intelektualci i društvo u celini, ne smeju da pokleknu, ne smeju da potpadnu pod uticaj današnje međunarodne diktature finansijskih tržišta, koja ugrožava mir i demokratiju. Želim vam svima, svakome od vas, da nađete sopstveni razlog da se pobunite. To je od neprocenjive vrednosti.” Svoju knjigu Hesel završava rečima: “Onima koji će graditi 21. vek, s ljubavlju poručujemo: Stvarati znači odupirati se.”
Nekoliko godina živeo sam sa Vencijom, što je lepo i pesnički. Nikad nisam žudeo da postanem stručnjak za ono što volim. Nikada nisam stekao taj ginekološki odnos prema ljubavi. I dalje mislim da čudo nastaje kao kombinacija znanja i neznanja. Zlatnim koncem imaginacije moram stalno krpiti pocepanu tapiseriju poznatog.
