Venice @ November

 

 

 

 

[part 1] [part 2]

Acqua alta @ Venezia

Acqua Alta and flooding in Venice

On this Sunday, November 11th 2012, rising sea waters surged through the Venice when it reached the highest level - 1.49 metres (5ft) above the normal level of the Adriatic sea - so Venice's high water flooded 70% of the city.

All pics (c) Azil

Venecija: Duhovna potraga

Kao Gaudi sam nalazio i donosio polupane tanjiriće i ugrađivao ih u svoju fasadu. Bio sam kolekcionar sebe. Skupljao sam se kroz ono što sam naučio, ono što ću videti. Ono što ću biti.

Nekoliko godina živeo sam sa Vencijom, što je lepo i pesnički. Nikad nisam žudeo da postanem stručnjak za ono što volim. Nikada nisam stekao taj ginekološki odnos prema ljubavi. I dalje mislim da čudo nastaje kao kombinacija znanja i neznanja. Zlatnim koncem imaginacije moram stalno krpiti pocepanu tapiseriju poznatog.

Duhovna potraga mi je dala detalje. Pošto je pažnja parcijalna, onda je i istina. Dobro uočen detalj nije deo svakodnevnog. On je fantastičan po sebi. Tačno zapažanje dolazi iz nenaviknutog i pruža se kao most ka drugom svetu.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Vladimir Pištalo
Venecija: Bildungsroman - "Knjiga metamorfoza."
Biblioteka "Kalendar" knjiga broj 40
Izdavač Agora (2011)

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Venecija: Lov na lavove

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Vladimir Pištalo
Venecija: Bildungsroman - "Knjiga metamorfoza."
Biblioteka "Kalendar" knjiga broj 40
Izdavač Agora (2011)

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Klesari nikad nisu videli živog lava ali su zato videli mnogo pasa i ovaca, pa se ta predstava nekako uvukla u njihov rad.

Suzana Klark

Na mapama srednjovekovnih predrasuda, kad stigne do nepoznatih zemalja, kartograf sa olakšanjem povlači liniju i piše: "Odavde su lavovi." U Venecijanskom svetu stvari su stajale drugačije. Lavovi su bili sa ove strane. Na venecijanskoj mapi na demarkacionoj liniji poznatog sveta trebalo bi napisati: "Dovde su lavovi."

Sa druge strane su bili ljudi sa jednim okom na pupku i stopalom velikim kao suncobran.

Tražio sam je u obličju krilatog lava.

Simbol se degenerisao po dalekim tvrđavama.

Lav me pozdravio u zevajućem profilu na crvenoj kući u Kopru. Bio je nadmeni kondotijer u Poreču. U Motovunu je ličio na lukavog rakuna. U Labinu - na avetinjsko jagnje.

* * *

Što sam dalje išao to su lavovi više postajali mrzovoljni od vrućine, nalik na isplažene pse ili žabe.

Na Otelovoj kuli u Famagusti načitani lav je bio rogat, slep i isplažen.

Na fontani u Iraklionu, to više nisu bile skulpture lavova, već skulpture aveti lavova.

Free People August 11 Look Book

♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥

Venice video via fashionising

Biennale di Venezia 2011: Art Spots

Maurizio Cattelan - "Others" Installation

source: Kulturni dodatak, BIJENALE - Kip slobode u solarijumu

Ovogodišnju smotru vizuelnih umetnosti u Veneciji zapamtićemo pre svega po nagradi Unikredit grupe Dragoljubu Raši Todosijeviću, prisustvu Marine Abramović i Salmana Ruždija, štrajku vaporeta...

Broj zemalja učesnica uvećava se svakim bijenalom, pa je ovog puta bilo 89 nacionalnih prezentacija i 82 umetnika na centralnoj izložbi po izboru umetničke direktorke Biče Kariger (Švajcarska). Temu centralne izložbe Biče Kariger definisala je kao ILUMInacije (ILLUMIinations) kao igru značenja reči svetlost i nacije. Centralna izložba postavljena je, uobičajeno, u centralnom paviljonu u Đardinima i nekadašnjem industrijskom objektu Arsenali.

Swiss pavilion at the 54th Biennale in Venice, a gondola with wheels

Na centralnoj izložbi u Arsenalima izdvajaju se radovi nagrađenog Kristijana Marklaja „Sat” sa projekcijama čuvenih svetskih javnih satova i insertima iz poznatih filmova sa kadrovima i likovima fokusiranim na vreme, neverovatan doživljaj u klaustrofobičnom liftu indijskog umetnika Džidžija Skarije, kao i sličan osećaj u mračnom ambijentu na gumenoj podlozi sa jednoličnim piskavim zvukom koji je kreirao takođe nagrađeni Harun Mirza (Srebrni lav). Pažnju zavređuju i Tomislav Gotovac odnosno Antonio Lauer i BADco u paviljonu Hrvatske (smešten u Arsenalima), preparirani golubovi Mauricija Katelana u svakoj sobi centralnog paviljona, video-instalacija Pipiloti Rist...

Strpljenja je trebalo i ispred paviljona SAD gde na izložbi „Glorija” umetnici Dženifer Alora i Giljermo Kalzadila kroz performans, skulpturu, video i zvuk, kao i učešće pravih atletičara u performansima, zauzimaju ironičan stav prema globalnoj trgovini, nacionalnom identitetu, militarizmu, kultu tela, uz upotrebu rekvizita iz fitnes centara i kozmetičkih salona. U solarijumu je i „tamnoputa” Statua slobode. Ispred američkog paviljona postavljen je izvrnuti tenk, a na gusenicu je odozgo postavljena traka za trčanje na koju se u jednom trenutku penje atletičar i džogira.

Kao potencijalni favorit ovogodišnjeg bijenala neretko je, interno, spominjan čuveni Kristijan Boltanski koji je izlagao u paviljonu Francuske instalaciju pod nazivom „Chance”, sa naglaskom na dvostruko značenje u engleskom i francuskom jeziku, kao slučajnost odnosno sreća. Paviljon je „premrežen“ čeličnom konstrukcijom kroz koju se, kao u nekoj štampariji kreće traka sa portretima novorođenih beba čiji su likovi preuzeti iz poljskih novina. Povremeno se čuje zvonce, traka se zaustavlja na liku jedne bebe i njeno lice se pojavljuje na monitoru. Jedno dete je izabrano slučajem, za dobar ili loš život. Digitalni brojevi sa jedne i druge strane čelične konstrukcije u zelenoj boji pokazuju broj rođenih, a crveni broj svakodnevno umrlih u svetu. Rezultat je 200.000 novorođenih spram umrlih. „Ako ne verujete u sudbinu, ne verujete ni u sreću, ni u slučajnost“, kaže Kristijan Boltanski. Na naše pitanje zašto je izabrao baš poljske bebe, odgovara – „slučajnost“.

Julian Schnabel - "Portrait of Carol," 1987
Courtesy of the collection of Carol McFadden

"This Whole Planet is Sinking": A Q&A With Artist Julian Schnabel on His Retrospective at Venice's Museo Correr by artinfo

Ovogodišnji bijenale u Veneciji zapamtićemo pre svega po nagradi Unikredit grupe koja je na svečanosti u palati Grasi dodeljena Dragoljubu Raši Todosijeviću, što podrazumeva otkup jednog rada za kolekciju Unikredita. Srpski paviljon „Svetlost i tama simbola” sa monumentalnim instalacijama Raše Todosijevića ponudio je čistu i preglednu postavku, za razliku od drugih paviljona, koji su često bili koncipirani u formi lavirinta ili arhitektonskih (re)konstrukcija.

Zapamtićemo ga i po prisustvu Marine Abramović u paviljonu Crne Gore i njenom projektu „Obod i bistre vode” za fabriku „Obod” na Cetinju koja će postati centar za umetnost performansa, po retrospektivi Džulijana Šnabela u muzeju Korer, predavanju Salmana Ruždija, a možda i po štrajku „gradskog prevoza” – vaporeta, dan uoči početka bijenala kada pristiže većina gostiju koji su bili prinuđeni na razne varijante snalaženja.

tekst u celini, autorke Marije Đorđević, objavljen 11. 06. 2011. @ politika.rs

Venice

U iščekivanju 67. Mostre. Užareno crveno.


Venice Film Festival